Baćata je nastala 1960-ih u Dominikanskoj Republici, ali su zbog stroge cenzure koja je postojala za vreme diktatora Truhilja, muzika baćate i sam ples bili zabranjeni. Tek nakon njegove smrti su snimljene prve baćata pesme, što je značajno usporilo sam razvoj plesa.
Reč baćata znači “žurka” ili “društveno okupljanje” i koristila se da označi razne proslave na kojima su ljudi slušali popularnu muziku. Ove žurke su se održavale svugde, na ulici, u parkovima, dvorištima…
Iako su ove žurke bile popularne među običnim narodom, ipak nisu bile prihvaćene od strane elite i muzika nije bila emitovana na radiju jer su ovaj ples smatrali grubim, vulgarnim i povezanim sa seoskim kriminalom. Pored toga, u to vreme su izuzetno bile popularne salsa i merenge.
Baćata je lep i senzualan ples u kojem je najvažnije kretanje kukova. Mnogi okreti i obrasci su preuzeti direktno iz salse, ali za razliku od salse, muzika je sporija i romatičnija, a okreti su sporiji i lakši. Kukovi se koriste da bi se komunicirala i izrazila osećanja prema nekoj drugoj osobi.
Muzika je prvestveno bila bazirana na gitari i srceparajućim ljubavnim pričama. Muzika je živahna i lagana u karipskom stilu sa prepoznatljivim ritmom.
Postoji više različitih stilova baćate, kao na primer dominikanska baćata, moderni ili urbani stil, tradicionalni stil, senzualna baćata i bačatango. Neki od tih stilova veoma podseća na originalnu verziju, dok su druge više stilizovane.
Baćata nastavlja da evoluira i raste. Vremenom se proširila na mnoge države i postala zarazna sa svojim senzualnim ritmom, plesnim koracima i romantičnim tekstovima, dok je atmosfera zabavna, prijateljska i ležerna.