Slow fox je prelep, romantičan i graciozan ples koji kombinuje brze i spore korake, dajući plesačima fleksibilnost u pokretu i zadovoljstvo u plesu. Razvio se 1914. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Smatra se da je prvo nastao u afroameričkim noćnim klubovima pre nego što su ga popularizovali plesači Vernon i Iren Kasl.
Poreklo plesa se takođe pripisuje plesaču, glumcu i komičaru Heriju Foksu koji je privukao pažnju publike svojim plesom u mjuziklu iz 1914. u Njujorškom teatru. Iako je nastanak ovog plesa nejasan, ipak je odmah postao veoma popularan. Od kasnih devetnaestih do 1940-ih, slow fox je svakako bio najpopularniji brzi ples.
Engleski valcer i slow fox su veoma slični. Oba plesa imaju ekstremno uglađene pokrete, plešu se u smeru suprotnom od kazaljke na satu, imaju slične okrete, ali se plešu uz drugačiji ritam i slow fox ima umereniji uspon i pad.
Slow fox se razvijao i uticao na razne plesove. Brža verzija slow fox-a se razvila u quickstep, dok je sporijoj verziji ostao naziv slow fox.
Rani oblik slow fox-a se plesao uz ragtajm muziku, ali je ovo svestran ples koji se može izvoditi uz raznovrsnu muziku. Danas se slow fox često pleše uz muziku big benda.
Slow fox mora da se pleše bez trzanja tela, dok je i tajming takođe veoma važna komponenta. Zbog toga ima reputaciju možda najtežeg od svih standardnih plesova.
Kako je izazovniji od drugih stilova plesa, obično se preporučuje da savladate valcer i quickstep pre nego što ga pokušate.