Tango je jedan od najpoznatijih partnerskih plesova koji naglašava živahan i razigran stil pokreta, bogatu ekspresiju, improvizaciju i zahteva blisku povezanost i strast između plesača.
Poreklo reči „tango“ potiče od reči tango/tambo koje su se koristile da opišu muzička okupljanja robova. Prvobitno razvijen pod uticajima afričke i evropske kulture u Argentini i Urugvaju pod nazivom „tango criollo“ (kreolski tango), ovaj originalni ples uspeo je da opstane do danas i još uvek se igra kao „autentičan tango”.
Tango je nacionalni ples Argentine otkako je dostigao masovnu popularnost ranih 1900-ih. UNESCO je od leta 2009. godine stavio tango na svoju listu nematerijalne kulturne baštine UNESKO-a, čime se povećava očuvanje, svest i značaj ovog važnog dela argentinske kulturne istorije.
U početku su tango plesali gotovo isključivo siromašni i niži slojevi. Popularnost ovog plesa je prvo rasla postepeno, ali je od momenta kada se ples proširio na srednju klasu počeo nezaustavljiv rast. Krajem 19. i početkom 20. veka, tango se plesao u pozorištima, plesnim salama i na ulicama. Tada su se osnovale i prve grupe koje su putovale u Evropu sa ciljem da promovišu ovaj novi ples.
Verzije tanga van Argentine su bile modifikovane da bi plesni partneri bili manje bliski zbog početnog šoka koji su drugi plesovi poput valcera izazvali prilikom njihovog uvođenja. Bez obzira na to, tango je ipak šokirao mnoge ljude. Dvadesetih godina prošlog veka stvorene su smernice za međunarodni standardni stil.
Tango je zbog velike mogućnosti improvizovanja brzo počeo da se razvija iz tradicionalne forme u desetine stilova koji se danas praktikuju širom sveta. Neke od tih vrsta su argentinski tango, tango nuevo, standardni tango, tango salon…
Tango je intiman, strastven i elegantan ples, zbog čega su se plesači trudili da izgledaju što bolje, ali uz obraćanje pažnje na to da im odeća ne sputava pokrete. U početku je bilo običajeno da žene nose dugačke haljine, ali su vremenom moderne haljine postale kraće i senzualnije, dok je muška odeća mnogo tradicionalnija, sa pantalonama ravnog kroja i košuljom. Mnogi plesači takođe često nose dodatke kao što su prsluci, šeširi i tregeri.
Iako je tango imao prilično burnu istoriju, postao je popularan na međunarodnom nivou i nalazi se u većini, ako ne i u svim većim gradovima. Svaka kultura koja pleše tango unosi svoj ukus i duh u ples.
Standradni stil se koristi za takmičenje, a njegov karakterističan stav i fokus razlikuju ples od njegovog organskog, improvizovanog oblika poznatog kao argentinski tango.
Tango je ples sa dramatičnim duhom, koji koristi karakteristike hodanja „uhođenja“ i „šunjanja“ koje ga odvajaju od ostalih stilova standardnog plesa. To je veoma senzualan i vizuelno uzbudljiv izbor za prvi svadbeni ples. Prepoznat je i slavljen kao jedan od najstrastvenijih plesnih stilova koji zaokuplja pažnju i plesača i gledalaca.